Search

Škrabotine Bele bojice

Moje priče i poneka zalutala misao

Ja sam samo jedan

Sesil: Što me tako gledaš? Domaćin: Kako te to gledam? Sesil: Ne znam. Kao da sam kriv za nešto. Domaćin: Nisi. Sesil: Ne deluje tako. Domaćin: Ti prvi privučeš pažnju. Sesil: Zato što sam napred? Domaćin: Da. Sesil: Ali i... Continue Reading →

Letovanje na Agoniji

Agonija je rajsko ostrvo na Mediteranu. Bilo je potrebno samo 10-ak godina da se od ovog malenog ostrva napravi ogromna turistička atrakcija prepuna hotela, tematskih parkova i raznih avanturističkih izazova. Duško ne zna ni sam kako je uspeo da ubedi... Continue Reading →

Trampa

-Danas sam slučano pogledao kroz prozor i učinilo mi se da sam video neku devojku. Prva reakcija: dobra riba. -OK. Ti stalno viđaš „dobre ribe“. Po čemu je ovo tako poseban trenutak da si morao da ga izdvojiš? -Pa posle... Continue Reading →

Noćak

O noćkovima Od svih čarobnih bića, noćkovi važe za jedne od najmisterioznijih. Glavna njihova karakteristika je to što gde god se pojave tu nastaje mrak. Pravi mrak. Šetaju u tami i obavljaju svoje važne zadatke. Njihova dela ljudi često pripisuju... Continue Reading →

Ona je svetlo

Naš stan je mali, ali radimo na tome da za 4-5 meseci  kupimo nov. Prostran. Kakav smo oduvek želeli. Ona je u osmom mesecu i dok je posmatram mislim da na svetu ne postoji ništa divnije nego kada nešto magično... Continue Reading →

Zločin (treći deo)

Zločin (prvi deo)        Zločin (drugi deo) Dremam u krevetu kada me je trgnuo zvuk vrata. Pojavila se Sara sa malim buketom cveća, ovaj put bez mantila na sebi ali ponovo sa osmehom na licu. Ne govori ništa. Pilazi mom krevetu,... Continue Reading →

Jezik

Opet ti. Opet ti. Opet ti. Čudno, zato što nisam razmišljao o tebi zadnjih par dana. Izvini, nisi ti kriva. Kriv je neki tvoj odraz, tj. slika o tebi, iskrivljena, koja pliva u nekoj od vijuga. Opušteno čeka trenutak da... Continue Reading →

Zločin (drugi deo)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Zločin (prvi deo) ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Otvaram oči i nalazim se u bolničkom krevetu. Znojav sam. To je bio san? Tako izgledaju snovi. Nikada do sad nisam sanjao. Zašto sad? Hoće li se ponoviti?  Mislim da je jutro jer prolazi par... Continue Reading →

The Versatile Blogger Award

https://caramelizelife.files.wordpress.com/2012/05/versatilebloggernominations.jpg Iako sam blogerki Dadi rekao da neću  učestvovati u ovoj akciji promocije ostalih blogova, ipak sam odlučio da ne ispadnem totalni kreten i pomognem ostalima da njihovi tekstovi kako-tako lakše dođu do očiju sveta. Pre svega, hvala Dadi, Brlogingblog... Continue Reading →

Zločin (prvi deo)

U ruci sa čekićem i ekserom prečnika 4,2 mm. Kako sam došao do ovde? Šta se dešava posle? Do sada se nisam pitao šta će se desiti posle. Puštao sam da me voda nosi. Sada sam na obali. Situacija nad... Continue Reading →

Zamisli

https://youtu.be/M_QP3JPZoYA?t=17s Malopre sam čuo da si konačno nekom pružila ruku. Trač. Nisam ni tražio da čujem. Samo je došlo do mene. Saznao sam bukvalno pet minuta pre nego što sam počeo ovo da pišem. Stvarno. Nego, nije to važno. Mislim,... Continue Reading →

Pred vratima (treći deo) [3/3]

************************************************************************* PRED VRATIMA (PRVI DEO)                             PRED VRATIMA (DRUGI DEO) ************************************************************************* -Pošto govoriš da nije ni jedno ni drugo dokazivo, da li to znači da ni vi ovde ne znate šta će da se desi? Nemate neku evidenciju „dolazećih klijenata“? -Nemamo.... Continue Reading →

Neova dilema

Ona ima problem. Ona misli da ima problem. Ona je jedna od onih zlatnih četkorepih oposuma  koji se pitaju zašto nemaju krila. Ona bi letela. Misli da je ružna. Njene usne su gorući svetski problem tik iza gladi u Africi.... Continue Reading →

Cvet

-Hteo bih da budem cvet. -A? -Kažem hteo bih da budem cvet. -Cvet? -Da. -Ti si četrdesetogodišnji inspektor koji bi želeo da bude cvet? -Da. -Šta je loše u tome biti inspektor? -Ništa. -Je l’ je ovo trenutak kada treba... Continue Reading →

Zelena

Dijana je podelila ulaznice za utakmicu na času odeljenjske zajednice. Mirno je došetala do svake klupe dok su se svi trudili da je ignorišu. Stavila je ulaznice na svaku klupu i sela natrag na svoje mesto. Sada sedi sama. Razredna... Continue Reading →

Laku noć

- Danas sam ceo dan spavala... U stvari, oboje smo ceo dan spavali. - Uspavani ste od muke neke. Uspavani smo. - Neki vid depresije mislim. Razmišljam i sad da legnem. - Pa 12 sati je. Zašto da ne? -... Continue Reading →

Kazna

Bedniče maleni. Svileni. 43 godine a ni trunke razuma. Ma da, da, nemoj mi reći, znam sve. Išao si na jebeno takmičenje iz matematike u osnovnoj. Bravo za tebe. Mali tatin šampion. Majkino oko. Sve to ne menja činjenicu da... Continue Reading →

Trag u snu

Opet sam sanjao o tebi. Ne tebe. O tebi. Dosta dugo te ne viđam ni u snovima. Možda zato što pokušavam na javi da te sakrijem. Zaboravim. Pomalo mi uspeva. Voleo sam da ti pričam neke svoje snove. Nikad vulgarne.... Continue Reading →

Torta

-„Ova torta ništa ne valja“, rekla je kroz smeh. Izvadio si telefon, potražio u imeniku reč „Mama“ i pružio joj telefon: -„Izvoli“. -„Zašto?“, upitala je uz osmeh. - „Pozovi ženu koja je podigla i odškolovala dva sina. Ženu kojoj je... Continue Reading →

Parče gneva

Imaš parče gneva u levom unutrašnjem džepu jakne. Mali je. Staje u dlan, u džep. Lagan. Ima male kandže da se dobro uhvati. Ima tri rila da se dobro hrani. Tri... za svaki slučaj. Ima dobar razlog zašto je baš... Continue Reading →

Pred vratima (drugi deo) [2/3]

************************************************************************* PRED VRATIMA (PRVI DEO) ************************************************************************* -Je l’ možemo da pričamo o nečem normalnom? -Naravno. O čemu bi pričao? Šta smatraš normalnim? -Hm, sada svako pitanje o normalnim stvarima nema smisla. -Možda. Ako želiš da diskutujemo o tvojoj situaciji i... Continue Reading →

Pred vratima (prvi deo) [1/3]

-Dobrodošao. -Hvala. -Ja sam... -Znam ko si. I znam zašto sam ovde. -O, oprosti. Nije mi namera da vređam tvoju inteligenciju. -U redu je. -Hvala ti na tome. Protokol jednostavno nalaže da novopridošle upoznam sa okolnostima u koje su dospeli.... Continue Reading →

Učim

Na stolici sam. Čovek obrijane glave koga zovem „Deda“ stoji iza mene. Dobar je čovek. Drži flašu. Nudi mi je. Pored mene sedi još jedan čovek kog isto zovem „Deda“. Tako uglavnom zovem sve muškarce. Navika. Svi to odobravaju. Dedi... Continue Reading →

Smaragdni karneval

U sred gužve sam. Kroz vazduh se prepliću mirisi kokica, kobasica i krofni sa zvucima rolerkostera, vriskom dece, muzike i digitalnih aparata. Težinu vazduha na momente umanji blagi povetarac. Dragoceni mali momenti kada pogledam u nebo, zatvorim oči i... dišem.... Continue Reading →

Cvetić i mrak

-Nisam primetila. -Za nevično oko je to neprimetno. Snježana bi primetila. I dala bi mi svoj cvetić. -Ha-ha-ha, „cvetić“... ali zatvoreni. Otvoreni, pa spontano zatvoreni. -Ja sam noćak, a cvetići se noćom zatvaraju. I gde god ide noćak tu je... Continue Reading →

Nisi lepa

https://www.youtube.com/watch?v=zjwbd4U_HAg Baš i nisi lepa. Zgodna da. Pametna. Ali ne tako lepa. Nekako sam oduvek imao želju to da  ti to kažem ali nikad nisam. Plašio sam se da ćeš da se naljutiš. Nije verovatno nikad ni bilo bitno bilo ... Continue Reading →

Let

Eto, ispunila ti se želja da odeš na jedno venčanje posle 382 sahrane. Niko ne voli sahrane ali ti baš nešto mnogo ne voliš ni venčanja, je l’ da? Dobro je. Preživećeš. Važno je da niko nije umro, pa nećeš... Continue Reading →

Drugarica

Ne mogu da kažem da mi je bila prva ljubav. Druga, verovatno. Zapravo, simpatija je bolja reč od ljubavi u ovom slučaju. Prvo sećanje na nju je njeno uplakano lice i drugar koji pokušava uporno da je nasmeje zalitanjem u... Continue Reading →

Limbo

Tvoj grad. Nije tvoj. Mesto u kome si proveo najveći deo života. To je. Ništa nije tvoje. Magla, dim. Smog. Smog. Smog. Smog. Smog. Smog. Smog. Posmatraš ljude. Mnogo ih je danas. Kao da je neki praznik. Rastrčali su se... Continue Reading →

Sneg

„Hoću da vidim sneg. Izvedi me napolje. Molim te“. Čvor se nalazi u mojim grudima zadnje dve godine. Kroz ruke se prostiru krajevi tog konopca. Svakim danom kao da neko vuče oba kraja i još više ga zateže. Nekim danima... Continue Reading →

Lopov!

Isprva sam bio neprijatan prema njoj. Iskren, ali neprijatan. Stvarno mrzim te šiške. Na svakoj devojci. Pivo je reklo da baš njoj moram to da kažem. Smejala se, naravno. Imuna na mene. Imuna na svakog. Nije mi bila namera da... Continue Reading →

Večiti marš

Marširamo. Danima, nedeljama. Nepregledne livade požutele trave. Moja uniforma je čista, uredna. Povremeno se osvrnem oko sebe da pogledam svoje saborce. Svi grabe napred, gledaju pravo. Tu i tamo prozbore koju reč. Da li smo stigli do juga naše zemlje... Continue Reading →

Dezintegracija

U klubu. Sa prijateljem. Jedinim prijateljem. Njegov grad. Njen grad. Ne, nisam je pozvao. Ne, ne želim. Još jedan krug oko Sunca. Nije mi čestitala. Zašto bi ona bila važna ako ja nisam? Malo pijemo, malo pričamo, malo se gušimo... Continue Reading →

Zlatni san

Posle dva sata čekanja i stotine litara kiše konačno čujemo brektanje kombija na ulazu magacina. Ulazi u kontejner, pozdravlja se sa čika Ljubom, a zatim prilazi meni. Moj ustanak iz fotelje u njegovim očima izgleda kao ubrzan rast i cvat... Continue Reading →

Peščana simfonija

Otvara oči. Stoji u pesku, čuju se talasi. „Plaža...“, pomislila je. Udahnula je duboko morski vazduh i počela da korača duž obale. U daljini se vidi planina. Na obali je samo ona. Ona, pesak i šum blagih talasa. I dalje... Continue Reading →

Put nazad

Vozač prihvata devojčicu u naručje i silazi s njom iz autobusa. Ima možda oko dve godine. Pardon, 24 meseci. Merna jedinica koju više preferiraju novopečeni roditelji. Iz tame autobusa silazi i majka. Ne starija od 29 godina. 348 meseci u... Continue Reading →

Dokolica i podvizi

Sirena koja se po treći put oglasila me je naterala da se okrenem. „Ej, gde si ti čoveče?! Nisam te video sto godina!?“, rekla je zalizana glava sa sunčanim naočarima koja je iskočila kroz prozor automobila. „Evo, tu, na nekim... Continue Reading →

Samo je fina

Bližimo se ulazu, nas troje. Rekla je da će biti ovde. Njih dvoje nisu naročito raspoloženi, umorni su od juče, mogu da se nađu s njom svaki dan, ali su pošli zbog mene. To je lepo. Ja sam, s druge... Continue Reading →

Gde ćeš sad?

-I? Gde ćeš sad? -Nigde. Vratiću se kući. -Kući? Spremao si se da kreneš u Austriju pre dva dana. -Jesam. Sada se vraćam. -Iz Beograda? -Da. -Ali... kupio si nove pantalone... i nove bele majice... i gaće... i kofer sa... Continue Reading →

Zona ispadanja

Ja sam svežanj reči i jeftinih unikatnih poklona. Ako prestanem da pričam, rasuće me vetar. Nestaću iz njenih očiju, nestaću iz njene glave. Laprdanje je moj trščani splav na kom jezikom veslam u moru njene pažnje. Ako ućutim potonuću kao cigla... Continue Reading →

Istina

Ne znam koliko je prošlo od kad smo se zadnji put sreli. Možda osam godina. Ne, devet je. Mora da je devet. Sedim preko puta nje i posmatram je. Ćutim i posmatram. Nalakćen, brada mi je u šakama. Ćutim i... Continue Reading →

Tona šećera

Da li želiš da čuješ o njenom osmehu? O njenim očima? Želiš li da čuješ kako se ispod crvenih usana kriju biserni zubi? Ispod trepavica duboka mora? Ne, slobodno, pitaj me. Zašto je tako jedinstvena, zašto nikada ranije nisam naišao... Continue Reading →

Šupljina zvuka i prazne rečenice

Eto me. U klubu sa muzikom koju ne podnosim, u gužvi koju prezirem. Hteo sam da ne budem ja na par sati pa je ovo delovalo kao dobar potez. Pošao sam sam, kao i obično. Celim krajem lutaju zeleni i... Continue Reading →

Stakleni san

Obuzeo ju je neki čudan osećaj. Nije više sigurna da želi da bude sama. Svi ti ljudi koji joj se nabacuju su počeli da joj prolaze kroz glavu. Sve te lepe reči i gestovi, topli pozdravi, usputni pogledi, osmesi, osmesi,... Continue Reading →

Ne mogu da je pronađem

Nikad se nije potukao. Stvarno potukao. Dok je ležao između žardinjera, setio se devojke koju je sreo pre par sati. Izašla je iz lifta na ulicu podigla pogled sa izrazom na licu koji je govorio da nije sigurna gde se... Continue Reading →

Blog at WordPress.com.

Up ↑

zavolimose

Veni, vidi, amavi

Moje priče; Popović Nešo - Shonery

Slobodno, bez stida, ostavite komentar (pozitivan ili negativan).

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Dakraljic

književnost i srodne teme

Abundanca

izobilje života

Fantasy by Sofia

epska fantastika

...

“Što je svemir i njegova beskrajnost ako ti i ja ne poznajemo nas?” - Fortuna

Sedmi oblak

SEDMI OBLAK *priče*

evoblogamoga

žica na ptici

Савремени хеклерај

Ми плетемо приче и хекламо стихове....

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

Naranča

Nastojanja i neodustajanja

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Kap Mastila ✒️

poezija, priče, romantika, ljubav, život, sreća, tuga, strast, želje, snovi, nostalgija, sećanja, zaborav, misli...

Мој мали блог

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога,молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Pučina Snova

Kafa, poezija i mačke.

Odjek Tišine

priče, poezija i razmišljanja

Zelena Soba

Moja vrata su uvek otvorena...

Milena's place

Just some stories from my life

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

magicblackbird

The most difficult phase of life is not when no one understand you; It is when you don't understand yourself.

OnaKojaNeCuti

Jak si onoliko koliko znaš da barataš rečima.

Slučajni bloger

Olja Ristić

Tatjana MB blog

Virtuelno delo jednog uma, duše i ruku.

Alisa u zemlji luda

Svet leptira, vestica i patetike...

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Blueberry NS

Blog for my darling ;-)

Nisu loša vremena, loši su ljudi...

♥ "Nismo mi ti koji govorimo reči. Reči su te koje govore o nama". ♥

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

Shunj ulica

ovo su poruke u boci.. neke znaju adresu na koju putuju, a neke su tek tiho spuštene u vodu da ih struja nosi

NeZnamŠtaMiBi

Svaštarenja jedne Plave Baklave i njenog Baklavceta :-)

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

%d bloggers like this: