Obuzeo ju je neki čudan osećaj. Nije više sigurna da želi da bude sama. Svi ti ljudi koji joj se nabacuju su počeli da joj prolaze kroz glavu. Sve te lepe reči i gestovi, topli pozdravi, usputni pogledi, osmesi, osmesi, osmesi… Bila je povređena. Zato se ne posvećuje. Zato ne dozvoljava sebi da zavoli. On zna to. Zato sedi ovde i čeka. Ne ide nikud. Ko bi rekao da će njega da pozove.

On nije čovek koga pozovete prvog kada ste usamljeni. Najbolja drugarica ga je jednom pozvala sa rečima: „Hajde da prošetamo, ne mogu više“. Naravno da je prihvatio. Kada su se našli, iz usta joj je izletelo: „Uh, ti si osma osoba koju sam zvala. Zadnja nada“. Kada je shvatila šta je rekla, samo je dodala: „Izvini“.

Začuđeno se javio na telefon. „Hajde sa mnom do Sfere, čula sam da ima neka dobrotvorna aukcija maketa“. Ćutao je i gledao u prazno. Nikada ga  nije pozvala do sad. „Budi tamo u 9“, rekla je radosno.

„Nadam se da nisi dugo čekao…“, rekla je dok je silazila sa bicikla. „Hajdemo“.

Sfera je klub u kome je svi poznaju. Obožavala je plave lukove na plafonu i staklene figure u ćoškovima. Stalno se priređuju nekakve umetničke izložbe, koje nenametljivo upotpunjuju jedinstvenu atmosferu elegancije i sofisticiranosti koja je nju opčinjavala. Išla je ispred njega par sekundi, a onda zastala. Okrenula se, nasmejala, uhvatila za ruku i blago ga je vukla za sobom kao majka petogodišnjaka. „Da,“ rekla je glasno, „Ovo je sastanak“. Dok lebdi prepušten njenom navođenju, istovremeno su ga spopala osećanja neverice, blaženstva i neprijatnosti. Osetio je oči gostiju na sebi. Pročitao je sa  lica grupe momaka u separeu: „Ko je ovaj gubitnik sa ovim anđelom?“ Nije mogao da skine glupavi osmeh sa lica. Pokušao je, ali kao da mu je neko nacrtao krivu liniju od uha do uha neizbrisivim markerom. Nadao se nečemu ovakvom, ali u stvari nije očekivao da će se ikada desiti.

Seli su za sto na kome je bio postavljen model bele kuće sa crvenim prozorima. „Baš mi se dopada. Mogli bi smo da licitiramo za nju. Podseća me ne kuću moje bake“. Ustala je sa stolice i poljubila ga preko stola. Čuo se stakleni tresak. A onda je nestala. Šta se dešava? Na susednom stolu se nalazi diorama koja prekriva skoro ceo sto. Nije joj mesto tu. Konobar pored njega je izustio: „Prodata je za dvadeset hiljada dolara“. Dolari? Dvadeset hiljada? Gde se nalazim. Osvrnuo se oko sebe. Ona je nestala. Nije otišla. Nije magično iščeznula uz bljesak. Kao da nije ni bila ovde. Pogledao je u rasuto staklo na podu pored svojih nogu i čuo sablasni šapat: „Probudi se…“

[14. novembar 2013]

Advertisements