Eto, ispunila ti se želja da odeš na jedno venčanje posle 382 sahrane. Niko ne voli sahrane ali ti baš nešto mnogo ne voliš ni venčanja, je l’ da? Dobro je. Preživećeš. Važno je da niko nije umro, pa nećeš ni ti od jedne svadbe.

Bila je iznenađena kada si joj se javio posle toliko vremena, ali je prihvatila da pođe sa tobom. Bez ikakvih obaveza. Obećao si da nećeš da je muvaš. Čisto da ti pravi društvo a i da bi mentalno ujebali svatove. 20% njih misli da si peder, a  preostalih 80% ni ne zna da postojiš. Prihvatila je. Ovde je niko ne poznaje. Rekla je da će biti zabavno.

Dosta toga se izdešavalo u poslednjih godinu dana. Imate o čemu da pričate u kolima. Uz omiljenu muziku. Vesela je. Ti se ne saplićeš o sopstveni jezik dok pričaš. Izbegavate glupe bolne teme. Sve je savršeno. Više nije važno što te ne voli. Na parkingu nekoliko mladih parova čekaju ostale da se parkiraju pa da zajedno uđu. Sve ih poznaješ. Oni poznaju tebe, ali nisu tebe čekali. Nisu te ni očekivali, još manje sa ženom pored sebe.  Sačekaš momenat i posmatraš je dok izlazi. Graciozna i prelepa. Plava haljina koja ne otkriva previše. Njen glas i lepet krila su ti važniji. Seti se dogovora.

Približavate se grupi parova. Većina je iznenađena i to nevešto prikriva. Ostali se prave da vas ne vide. Ona te na pola puta zaustavlja. Oslanja se o tvoje rame i kaže ti da je obuhvatiš oko struka. Poslušaš. Ona namešta kaiš na desnoj cipeli. Brzo, elegantno. List leve noge se izvajao u skladu sa trenutnim zadatkom. Svake milisekunde mišić blago zatreperi. Divan, okupan zalazećim suncem. Momenat koji traje čitavu večnost.

Sve oči na njoj daju joj novu moć. Natprirodnu. Momenat zamrznut u vremenu. Iz lopatica izrastaju plava krila, oko njih leprša perje. Magično perje. Leluja se na toplom letnjem povetarcu. Svuda oko vas. U kosi, na cipelama, na košulji. Golica te po obrazima. Najmekše i najnežnije kao njen glas, njen smeh i njena ruka na tvom ramenu. Krila se šire, rastu, menjaju. Veća od života. Veća od tvoje zakopane ljubavi. Uzdižu je iznad tebe. Iznad svega.

Leti nasmejana, slobodna. Sa pticama, sa leptirima. Leptiri su ljubomorni na njenu veštinu u vazduhu. Tek je dobila krila! Kako se usuđuje da bude tako graciozna! Samo žuti. Žuti su ljubomorni. Plavi je brane. Žele njenu naklonost. Njena svita. Uzimaju koplja, mačeve i strele. Da je zaštite, da je brane. Da poginu za nju. Samo za nju. Bitka oko nje se pretvara u žuto-plavi vatromet. Oko njenih prstiju, oko njene glave. Bitka za Osmeh je dobijena. Bitka kod Bisernog kolena  takođe. Njena plava vojska pleše na suncu svoj pobednički ples. Unajmili su ptice da osmisle i zapevaju himnu. Pobedničku himnu. Letnju himnu. Samo za nju. Samo za njen let.

 Podižeš palog plavog leptira sa tla. Da li je bila vredna borbe?  „Jeste!“, uzvikuje „Da mogu ponovo da poletim leteo bih samo za nju. Opet bih se borio. Zauvek bih je štitio“. U drugoj šaci ti je pali žuti leptir. Da li je još uvek mrziš? „Više ne! Gospodarica leta je zaslužila svoja krila. Čast je biti poražen od strela odapetih sa njenih ramena. Zaslužuje svoju slobodu“.

Žuti leptiri bacaju svoje mačeve. Pridružuju se plavima i plešu zajedno sa njima. Zajedno sa njom. Zraci sunca kupaju njihova umorna krila. Umorni sleću u njeno naručje. Njihov večni počinak. Uspavala ih je pored njihove pale braće. Sa leptirima u rukama sleće natrag na zemlju. Natrag u tvoj mali svet. Natrag na tvoje rame. Približava lice do tvog uha. Nežni šapat: „Živi su, ne brini. Ništa ne umire u mojim rukama“. Šaka na tvom obrazu. U njenim rukama.  Paperjasti poljubac na drugom obrazu kači rub tvojih usana. Dovoljno da otkopa ono što si zakopao, mrtvače. Dovoljno da nešto oživi. „Ne brini, sve oživi pod mojim usnama“.

Zaboravio si na dogovor.

[9. decembar 2016.]

Advertisements