-Nisam primetila.

-Za nevično oko je to neprimetno. Snježana bi primetila. I dala bi mi svoj cvetić.

-Ha-ha-ha, „cvetić“… ali zatvoreni. Otvoreni, pa spontano zatvoreni.

-Ja sam noćak, a cvetići se noćom zatvaraju. I gde god ide noćak tu je samo mrak. A ovaj noćak voli cvetiće.  Tragedija jedna. Kao onaj pingvin s’ furunčetom što mu je stalno hladno.

-Pa ti nju još uvek voliš.

-Ne znam kako je to kod vas zaljubljenih, ali ja volim zanavek.

-Pa to je lepo. Misliš da je to moguće?

-Šta to? Voljeti dok ne umrijeti?

-Umrijeti voljući.

-Svakako-dakako.

Advertisements