-Dobrodošao.

-Hvala.

-Ja sam…

-Znam ko si. I znam zašto sam ovde.

-O, oprosti. Nije mi namera da vređam tvoju inteligenciju.

-U redu je.

-Hvala ti na tome. Protokol jednostavno nalaže da novopridošle upoznam sa okolnostima u koje su dospeli. Većina je zbunjena u početku. Mnogi teško kapiraju celokupan koncept ovog mesta.

-Moram da kažem da ovo baš i nisam očekivao.

-Šta si očekivao?

-Nešto klasično. Nešto o čemu su pisali u knjigama, pričali na TV-u.

-Jesi li razočaran?

-Nisam još uvek odlučio.

-Dobro je. Ne želim da stekneš pogrešan utisak. Primetićeš da sam rekao „pogrešan“, a ne „loš“. Normalno je da ti se nešto ne dopada. To je prihvatljivo.

-Da li mnogo ljudi stekne loš utisak?

-Uglavnom oni koji dođu sa glavom punom predubeđenja. Glavom koja je istovremeno i tvrda. Glavom kojoj je retko ukazivano na to da nije u pravu. Oni podnose promenu i objektivnu istinu nešto teže od ostalih. Ali je prihvate. Zato sam, između ostalog, i ja tu.

-Zašto pričaš tako?

-Oprosti, kako?

-Pa… tako… mudrački, kao veliki majstor čarobnjačkih veština na sveučilištu dimenzije Zumzumzulej… Kao da su te usvojili i odgajili Vinsent Prajs i Stiven Fraj.

-Obavestili su me da si duhovit. To je dobro. To mi se dopada. Moraćeš da mi oprostiš ali tvoje pitanje je pomalo naivno.

-Kako to misliš?

-Pa, jednostavno, moje „radno mesto“, između ostalog, iziskuje i ovakav način govora. Mogu da govorim i „prostijim“, „narodskim“ jezikom, ali ne želim. Govorim onako kako možeš da me razumeš.

-Pa ja razumem i „prostiji“ jezik, kako si ga nazvao.

-Naravno, to se podrazumeva. Evo, možda ćemo rešiti ovu dilemu još jednim pitanjem. Reci mi, kako čovek koji je prošao sve stadijume školovanja i došao do titule doktora očekuje od ljudi da ga oslovljavaju?

-Pa, sa „doktore“.

-Tačno, i, složićeš se sa mnom, da pored toga što je navedeni čovek doktor, on je istovremeno i balavac, osnovac, maturant, brucoš i diplomac. Najviši nivo koji dosegneš u nečemu ti ne isključuje pristup prethodnim nivoima, ali ti imponuje da te ljudi percipiraju na osnovu tog najvišeg nivoa.

-Shvatam, vid poštovanja.

-Tačno.

-Pa, hvala ti. Prija mi takav način govora uprkos mom pitanju.

-Znam. Nema na čemu.

-…

-Zašto si nasmejan?

-Pokušavam da te zamislim kako bauljaš pijan po sokaku, psuješ i svađaš se sa pticama „prostačkim“ jezikom ali mi ne ide.

-Sve to zavisi od tvog stanja uma. Ti voliš filmove, recimo.

-Volim.

-Voliš i filmove Garija Oldmana.

-Volim.

-Koji je prvi film koji si odgledao, a u kome je on glumio?

-Nisam siguran… Profesionalac, milsim…

-Da li ti se dopao u toj ulozi?

-Pa, glumi glavnog negativca, ali jeste, dopao mi se.

-A jesi li ikada mogao da ga zamisliš u ulozi Draksla u Istinskoj romansi?

-Nikako.

-Da li ti se dopao i u toj ulozi?

-Naravno da jeste. On je odličan glumac.

-Eto vidiš, uvek budi spreman na to da budeš iznenađen. Ljudi su više od jedne „uloge“.

-Sviđa mi se kako si to objasnio.

-Hvala ti.

-Ne ljutiš se što ti ne persiram?

-Naravno da ne. Ja sam ovde zbog tebe. Možeš da mi se obraćaš onako kako je tebi najprijatnije.

-Znači ti meni ukazuješ poštovanje tako što mi se obraćaš „učenjačkim“ jezikom i ne očekuješ nešto jednako za uzvrat?

-Tačno. Zvuči malo čudno, ali ne gledam na to kao ti. Recimo da mi ukazuješ poštovanje tako što mi se obraćaš onako kako je tebi ugodno.

-OK. Hvala ti na tome.

-Nema na čemu.

-Da li to znači i da mogu i da ti smislim nadimak?

-Godi mi tvoja duhovitost. Jedan si od retkih kojima je to palo na pamet. Naravno da možeš.

-Razmisliću o tome.

-Slobodno, imamo vremena.

-Možda si očekivao od mene da ti postavljam neka krupnija, manje glupa pitanja.

-Meni svako pitanje ima istu težinu i značaj. Volim da mislim da nema glupih pitanja. Pogrešnih i glupih odgovora da, ali pitanja su ono što pokreće sve. Ljudi na neki način daju veći značaj odgovorima u odnosu na pitanja. Ona imaju jednak značaj. U svakom slučaju, kada budeš bio spreman, slobodno postavi i neko „krupnije“ pitanje, kako si ih nazvao. Potrudiću se da dobiješ adekvatne odgovore.

-Da li vas ima mnogo?

-Nas?

-Radnika koji dele tvoj posao?

-Ne?

-Kako to misliš ne?

-Kakav odgovor si očekivao?

-Pa… „da“. Ogroman je broj nas koji dolaze kod vas. Zar ne bi trebalo da vas je mnogo.

-Postavio si pitanje za koje si 100% bio siguran da znaš tačan odgovor. Zašto si ga postavio ako si bio tako siguran i odbijaš da prihvatiš suprotan odgovor od očekivanog?

-Hm… ne znam.

-Odugovlačiš.

-Možda.

-Rekao sam da imamo vremena. Odugovlačenje ovde nema značaj.

-Ok, onda. Koliko vas je to otprilike?

-Samo ja.

-Sad stvarno mislim da si počeo da me zajebavaš.

-Ja sam samo iskren.

-Kako možeš samo ti da radiš sa tolikim ljudima?

-Ja sam drugačiji od vas. Ovo mesto je drugačije.

-Bolje?

-Nisam to rekao.

-Kakvo je onda?

-Ovde ne radimo sa ekstremima. Sve je… normalno. Na sredini. Ljudi pre ili kasnije to prihvate. Nema kazne, nema nagrade, dobra i zla, svađe i radosti… Mogli bi reći da je sve neutralno.

-Čak i ljudi?

-Naravno. Sve to od vas potiče. Ekstremi. To su sve ljudski koncepti. Ovde nikada nisu bili usvojeni. Vremenom ih i vi prevaziđete.

-Ok. Moram da prihvatim tvoje objašnjenje ma koliko mi apsurdno zvučalo. Reci mi onda, sa koliko ljudi se dnevno sretneš otprilike?

-Otprilike?

-Da.

-Zavisi od dosta faktora. Neprirodnih i prirodnih faktora. Ratоva, nepogoda… ali, u principu, oko 152800 ljudi.

-Nema šanse.

-Nisi prvi kome je teško da to razume. Ne brini, shvatićeš vremenom. Recimo da ovde dan traje nešto duže. Ako to možda može da ti pomogne da shvatiš. Kao što ljudi koji provedu par godina u svemiru ne stare isto poput ljudi istih godina na Zemlji.

-Hoćeš da kažeš da smo u svemiru?

-Moglo bi se reći, ali i ne baš. To je bio primer jedne ne tako lako shvatljive činjenice. Recimo da ovo mesto postoji izvan vremena.

-Ispada onda da govoriš sve jezike sveta.

-Ne, ali svako me razume.

-Koji ti je maternji jezik.

-Nemam ga.

-Znaš, kako ovaj razgovor dalje odmiče, sve više mi se čini da si pun govana.

-Hvala ti.

-Nema na čemu.

-…

-…

-Ljut si.

-Jesam.

-Ne brini. Ne zameram ti. Proći će.

*** (kraj prvog dela)***

[13. novembar 2016.]

PRED VRATIMA (DRUGI DEO)

PRED VRATIMA (TREĆI DEO)

Advertisements