Opet sam sanjao o tebi. Ne tebe. O tebi. Dosta dugo te ne viđam ni u snovima. Možda zato što pokušavam na javi da te sakrijem. Zaboravim. Pomalo mi uspeva.

Voleo sam da ti pričam neke svoje snove. Nikad vulgarne. Njih nema. Ne, stvarno. Dobro ako mi ne veruješ. Nadam se da si volela da ih odslušaš. Primetio sam da ljudi nisu mnogo zainteresovani za tuđe snove. Pristanu da čuju, ali deluju nezainteresovano dok slušaju i nekako brzo pređu na drugu temu. Ne, ne pričam ja svima svoje snove. Posmatrao sam druge kako pričaju. Pitam se zašto ih ne slušaju? Neko sujeverje ili sebičnost možda. Da li si o tome razmišljala? Verovatno ne. Glupave stvari.

Bilo kako bilo, deo ovog sna o tebi je bio kratak. Video sam tragove stopala na debelom sloju šljunka. Tvoje tragove. Osetio sam i njihov miris. Da, nešto kao lovački pas, ali nije bilo jezivo. Teško je objasniti. Znam da te nisam tražio ili gonio. Došao sam do jednog traga skupio u šakama šljunak u kome je bio tvoj otisak. Ponovo omirisao. Da budem siguran. To si bila ti. Sada više nisi tu. Ne pratim korake. Okrećem se na neku drugu stranu. U neki novi san… ili košmar.

Advertisements