Pozvaću Pacova da nam se pridruži. Odavno ga nisam videla. Pričamo, ali… hm… internet nas je sve olenjio. Pas i Pacovljev brat su se dogovorili da izađu pa idem i ja, jer ja posedujem Psa i Pas poseduje mene.

Nikada nismo izašli zajedno nas troje: Pas, Pacov i Lija. Čudna skupina. Možda zato i nismo. Pas poznaje Pacova od malih nogu. Ja ga poznajem od srednje škole. Psa sam upoznala dosta kasnije. Radimo zajedno. Mali svet. Sada radimo još nešto zajedno osim što radimo.

Bilo kako bilo, milslim da je vreme da Pacova izvučem iz rupe u koju znam da se zavukao. On misli da svetu nije stalo do njega pa je odlučio da prestane da juri za svetom. Želi da svet dođe do njega. To se neće desiti. On to, naravno, zna, ali mislim da ga više nije ni briga. Kaže da se navikao na samoću i verujem mu. To je zbog Lastavice. Znam. On kaže da nije. Kaže da nije samo zbog nje. Lažov.

Pas poštuje Pacova i obrnuto. Pas kaže da je Pacov jedna od pametnijih životinja u njegovom svetu. Pacov kaže isto za Psa.

Pas je nešto drugačiji. „Dobar“ je sa svima. I sa devojkama i ženama, što me izluđuje naravno. Zbog toga me malo podseća na Šakala. Kakva je to greška bila…

dog-breeds-illustrations-laura-palumbo-fb2

Stalno je u pokretu. Leti sa cveta na cvet. Ne zadržava se mnogo u košnici. Primetila sam (a i Pacov je potvrdio) da gaji nekakav parazitski način života. Lako sklapa prijateljstva i jednostavno ih gaji dokle god to njemu odgovara. Ako se stvari ne odvijaju onako kako želi, samo zapali šibicu i baci je na bilo koji most bez osvrtanja. Zvuči kao da je loša osoba. Nije. Ali ja sam besna. Voli da se glupira, ne stidi se. Uvek me nasmeje i oraspoloži. Ali sam još uvek besna.

 

Ja imam neke svoje komarce. Istina, par sličnih psećih osobina i dosta pacovskih, ali daleko od toga da sam ista kao oni. Možda zato što sam ženka, ne znam. Znam da sam svetski prvak u mentalnom samokažnjavanju.  Ukratko, ima dana kada mogu mrzeti ceo svet i zatrpati se u rupu, ne mnogo različitu od one u kojoj je Pacov, ali ima i onih kada plešem na dugi. Ovo veče je trebalo da bude obojeno duginim bojama. Ostalo je crno. Kao rupa.

Glupi Pacov je rekao „možda ću doći“. Meni glumi zauzetog glodara. Neka ga. ‘Ajde da mu učinim. Da se malo oseća posebno. Da malo jurim za njim. Još uvek se ne javlja kreten.

Kaže da će doći. Dobro.

Javlja se da je stigao. Prerano naravno. Jako mu je teško da pita u koje vreme. Sad moram da se oblačim i poletim jer tako njemu odgovara. Kaže da njegov brat i Pas nisu došli. Već vidim da je ovo bila genijalna ideja. Svi su uspeli da me razbesne u roku od 2 minuta. Treba mi cigareta. Treba mi 10 cigareta.

fox-minimalism-qhd.jpg

Pas mi se dopao još dok sam bila sa Medom. Ne, nisam raskinula zbog njega. Nisam se zaljubila tad. Samo mi se dopao. Meda je dobar. Zato mi je bilo jako teško da ga ostavim. Smatram da bi bilo surovije da nisam. Jednostavno ne osećam prema njemu to što on oseća prema meni. Niko nije uradio ništa loše. Sve je postalo… ravno. Ovaj prokleti toksični grad. Ovaj iscrpljujući nedovoljno plaćeni posao. On… Opravdanja, opravdanja, za sve mi je kriv neko drugi.

Tražila sam savet od drugarica, od Pacova. Složili su se da je pametnije za sve da se to završi. Sećam se da mi je Pacov jednom rekao: „Ne moraš to odmah da uradiš. Sačekaj još malo, razmisli. Ali… šta ako te u međuvremenu zaprosi?“. To bi bio košmar. Mislim da bih ga tek tad uništila.

Meda je teško podneo taj raskid, ali ga je prihvatio. Zato što je dobar. Dobre životinje ne bi trebalo da pate, ali opet izgleda da je patnja sastavni deo emotivnog paketa koji dobiju. U svakom slučaju znam da sam užasna što sam otišla i da bi ostala užasna i da sam ostala.

 

Sada je tu Pas koji ima neki bedni izgovor da se prehladio i da je umoran. Neće doći. Kreten. Žanjem to što sam posejala. Možda i volim da budem besna. Možda volim da se mučim. Možda bez razloga.

I Pacov je pomalo ljut jer su ga ova dvojica ispalila. Ljut je jer je sve bila njihova ideja. Kaže mi da njegov brat ponekad ima visoke amplitude u entuzijazmu. Padne mu na pamet neka ideja prepodne, naloži se kao nezdrav, i popodne ode u neku totalnu krajnost i bedak i odustane od svega. Kao sada recimo. Psu je svejedno. On je prehlađen. Crk’o dabogda.

Dok špartamo ulicom gore-dole u pokušaju da se smirim Pacov me verno prati i pokušava da ublaži nervozu rečima. Smiriće me cigarete. Po ko zna koji put opet počinjem sa cigaretama. Stvarno ne umem da gledam napred i ostavim neke stvari iza sebe. Pas to ume. Crk’o dabogda.

Stigli smo do kluba. Glasna muzika, piće, cigarete i razgovor će me smiriti. Možda… Po ko zna koji put rešetam sa Pacovom nekog kretena pasijeg porekla koji mi priređuje mentalni ringišpil. Nije prvi put da me Pas ovako ispaljuje, a Šakal je radio slične i gore stvari 1000 puta. Ali… ne želim da pričam o Šakalu. Kreten. Pričam o Psu. Kreten. Crkli dabogda.

Mislim da atmosfera deluje i malo sam se smirila. Teram Pacova da mi priča o Psu. Zna ga od malih nogu pa sigurno ima uvid u njegove prljave male tajne i njegov prljavi mali um.

Kaže da je jedna od prvih stvari kojih se seća da je ponekad kada je bio klinac Pas davio mačke. Ne tako čudno ponašanje za Psa. Ali kaže da je imao neki period kada ih je obožavao, a zatim drugi period kada ih je davio. Kratak period, kaže, ali nije zanemarljivo. Odlike sociopate. Kaže da sada voli da mentalno ujebava slabašne, labilne. Voli da gleda kako, na prvi pogled stabilne životinje, pucaju. Primetila sam to i ranije. Ume da pritisne prave dugmiće. Ali… nije to zlo kako se na prvi pogled čini. Mislim da voli da izvuče emociju iz životinja. Da ih razmrda. Da ih probudi. To sam primetila i Pacov se slaže sa mnom. I njemu to nekad radi. Pacov nema problema s tim. Druge stvari su njega oterale u rupu. Pas je bezopasan. Ne ujeda.

Pacov dalje priča za njega da prihvata sve oko sebe. Voli da se druži i priča sa svima. Prihvata i tupave i pametne. Sa tupavima se malo više poigrava, ali je to njegov način prihvatanja.

Kada sam pitala Pacova za to kakav je Pas u vezama, nije mogao da mi da precizan odgovor. Kaže da ne pamti da ga je video sa nekom devojkom u vezi niti je o njima mnogo pričao. Kaže da se jedino seća da mu je pričao o nekoj devojci iz nekog drugog grada koju je upoznao na moru. Lepo mu je pričao o njoj. Nije bio vulgaran. Stvarno mu se dopadala. Dobro, ipak je Pas. Nije svinja. Lepo se ophodi prema devojkama. Mada, nekad, ni one ne bivaju pošteđene u mentalnim igricama koje zna da priređuje svima. Kad razmislim… to je zapravo jedna od stvari koja mi se i dopada kod njega. To što gotovo svakom ume da skreše krila. Svi glume nešto veće nego što u stvari jesu. On samo uzme iglu i bocne njihove nadute glave i gleda ih kako nekontrolisano lete po prostoriji. Životinje su pune sranja. On nije. Dobro… večeras jeste. Možda… možda je stvarno prehlađen i umoran. Možda se ne igra.

Ma kreten. Treba mu to i napisati.

„Stvarno si kreten“.

„OK“.

OK!? Ha-ha, ne mogu da verujem šta sam si dozvolila. Aaaa, istrgnuću mu nogu i nabiti mu je u dupe. Dobro je, Lijo, polako. To su njegove igrice. Ne, neću ovo da trpim. Ne moram.

Pacov me ubeđuje da se smirim. Kaže da smo tek na početku. Nije ovo tako strašna stvar. U pravu je. Ali ovo nije prvi put da mi to radi. Nije samo do njega, kaže Pacov. Do njegovih prethodnika je. Kaže da mi je pao prag tolerancije i da sam umorna. U pravu je.

15048137_1822109188032869_4678035622403768320_n

Osećam da se vrtimo ukrug i da smaram svojim problemima. Pitam Pacova za Lastavicu. Da li se nešto promenilo? Jedno vreme je stalno davio o njoj i kada sam mu rekla da prestane – prestao je. Kaže da je sve isto. Samo ju je isekao iz svog sveta i resetovao se na fabrička podešavanja. O njoj samo dve rečenice. Kaže da je dovoljno pričao o njoj.

On misli da je sada isti kao pre nje, da je skliznuo nazad u normalu, ali nije. Rupe menjaju životinje. Želim da čujem da ga interesuje neka druga. Da čujem kako ide napred. Previše se navikao na samoću i ravnodušnost. Kaže da se ne trudi da traži nekog jer ne planira da živi više ovde. Ne zna gde će i kako ali zna da ne želi da bude ovde. Zašto da pušta korenje ako sutra neće biti tu? Ne želi da nekom nedostaje. To je pogrešno. Ne treba tako da razmišlja. Treba da živi u sadašnjosti. I ja želim da odem odavde. Jednom. Ali ne razmišljam tako: da se treba sakriti od svih.

 

Psu, recimo, odgovara ovde. Video je više sveta od mene i Pacova zajedno, ali ga ne privlači život u velikom gradu ili nekoj drugoj zemlji. Sigurno bi se snašao bilo gde, ali se ne žali na mesto u kome je trenutno. Nije od onih što kukaju. Pacov i ja jesmo.

Pošli smo kući. Otpratiće me. Počela je kiša. Ja imam kišobran, a on ne. Nije znao da treba da ga ponese. Previše se navikao na život u rupi. Nudim mu kišobran ali odbija. Kaže da ćemo samo još više i jedan i drugi da pokisnemo na pola kišobrana. Ovako će bar jedan ostati suv. Laže da voli kišu.

Uprkos mom besu i rečima da ću raskrstiti sa Psom impresioniralo me je zalaganje pokislog Pacova da se smirim, odspavam i razmislim o svemu. Stvarno misli da je Pas vredan truda. Moje reči možda nisu to pokazale. Kada sam besna na nekog, njegove negativne osobine u potpunosti zasene one pozitivne. Ima pozitivnih, ali neću pričati o njima, jer sam još uvek ljuta.

Kaže mi da previše razmišljam. Oboje to radimo.

Možda je Pacov u pravu.

[15. jul 2017]

 

Advertisements